Daj svoje mišljenje.
Ostao sam udovac sa 29 godina. Poginula je sa svojih 28, nakon 3 godine braka kada smo se konačno skućili, našli dobre poslove i odlučili da proširimo porodicu. Preko noći je sve to nestalo. Poljubili smo se pred odlazak na posao, samo se ona nikada nije vratila kući i ja od tada više nisam isti niti ću ikada biti. Više ne živim već samo preživljavam i idem na terapije da ne bih naškodio sebi. Izbacio sam iz života sve koji su mi govorili da moram da nastavim dalje, da nađem novu devojku i budem srećan. Prošlo je 10 godina od njene smrti a ja još nisam spreman da budem s drugom i mislim da nikada neću ni biti. Zašto bih na silu bio s nekom koju ne volim i uništim nam oboma život, jer to tako treba? Ona mi je bila sve, zajedno smo bili od srednje škole i znam da nikada neću naći ljubav ni sličnu tome. I ne smeta mi, nije mi problem da ostanem sam. Ne kapiram opsesiju time da se udovcima i udovicama govori da moraju da nađu nekog novog.
