Ispovesti

Radim u supermarketu. Niko neće da radi na kasi. Svi ceo dan ispakuju robu kao usporeni snimci, a smeta im kad ja sedim za kasom i ne radim ništa, kad nema potrošača. Svaki čas izlaze, te na cigaru, te na kafu, pa opet cigara, pa kafa... Ja odem jednom na pola sata da jedem, što je po ugovoru. Neke ostaju duže jer beže od kuće, prave se vredne, a neko bi to što one rade odradio za 3h (toliko one imaju efektnog rada, ostalo je tračarenje). Ja na kasi, po njihovom mišljenju, ne radim ništa, a pritom niko od njih neće da me zameni da ja odradim nešto. I kad su one na kasi, silom prilika, jedva izdrže dva sata, i to sa puš pauzama. Muka mi je od svih njih. U gorem kolektivu radio nisam. Lenčuge koje se prave vredne, a ocrnjuju moj rad. Uopšte nije lako biti svakog dana, i to celu smenu na kasi i trpeti kritike kupaca za sve ono što one nisu uradile u radnji, kao što je na primer promena cena.