Daj svoje mišljenje.
Studiram i radim. Jako je teško, bukvalno kad dođem kući mogu samo da se bacim u krevet od umora. Moji imaju jako male penzije i bukvalno im pola ode na račune. Dajem dobar deo svoje plate za kuću, osnovne potrepštine. A onda se pojavi moj brat, koji povremeno živi kod nas a povremeno kod žene. Pojede sve po kući, potroši 3 rolne toalet papira za dan (eeej!), sapun i paste za zube valjda jede jer nestanu posle jednog dana kad je on tu. I kad mu prigovorim, naziva me stipsom i kaže da su to
potrošne stvari. Jesu, ali ne padaju sa neba. Pri tom nikada dinara ne daje. Kupim npr. porodičan sladoled da ima za sve, on dođe i pojede ceo. Nisam stipsa, ali ovo nema smisla stvarno.
