Daj svoje mišljenje.
Ne volim svadbe ni slične proslave. Pogotovo rodbinske. Dok sam bila niko i ništa sva ta rodbina me ponižavala i ismevala kad god bih se našla u njihovom društvu. Sada kada dobro zarađujem i dobro izgledam bombarduju me porukama i pozivima. Nedavno je ćerka mog ujaka pravila svadbu i ja nisam htela da idem kao i do sada. Međutim, moja mama je izdramila kako je to sramota itd. Kako mi je bilo žao mame obećala sam da ću se pojaviti čisto radi reda na sat, dva. Ta rođaka koja se udavala, naglasila je da niko od žena i devojaka ne sme imati na sebi nešto belo, dok muškarci i deca mogu. Ja sam uvek mrzela ta pravila, ali ajde ispoštovala sam. Obukla sam čisto crvenu satensku haljinu. Došla sam na svadbu malo pre venčanja, čestitala, kulturno se javila kome je trebalo. Ostala sam nekih maksimalno 3 sata i otišla kući. Par dana nakon svadbe rođaka me nazvala i rekla da sam joj upropastila svadbu jer su svi muškarci gledali u mene i jer sam otišla među prvima pa su svi komentarisali što sam otišla.
