Daj svoje mišljenje.
Zabavljam se s devojkom otprilike 4 godine u vezi na daljinu s povremenim viđanjima. Problem je što ona mene voli, a ja nju ne, ili barem ne onako kao ona mene. Davao sam vremena i njoj i sebi, pokušavao da iskristališem naš odnos, ali nisam imao hrabrosti niti da ga dignem na viši nivo niti da ga prekinem. Stvar je još u tome što ona ima invaliditet (znao sam to od prvog dana i nije mi smetalo ni u jednom trenutku), ali bojim se da bi ona svaki moj nagoveštaj raskida shvatila kao poruku da je napuštam samo zbog toga. Zaista mi nije teško da brinem o njoj, ali i kad sam to činio tokom viđanja postupao sam kao prijatelj (i kao svaka normalna osoba, ja mislim). Ne znam šta da radim, shvatam da raskid nužno mora biti bolan, ali ne želim da pred njom i sobom ispadnem loš čovek zbog svoje emotivne nezrelosti (prvi put smo u vezi oboje). Ako ništa, za sve ovo vreme nisam je iskoristio ni fizički ni materijalno, pa sam s te strane čist. Ne tražim ni odobrenje ni osudu, tražim savet šta dalje.
