Ispovesti

Ponekad se pitam koji je smisao braka i zajedničkog života osim pravljenja djece/širenja porodice. Bogu hvala, imam dobrog muža..duga veza, zajednički život, brak, par godina bez djeteta, putovanja, napravili kuću..ljubav i poštovanje su tu.. imamo fin život, nisam ogorčena žena koja nosi i kuću i porodicu, ravnopravni smo partneri. Ali, obaveze, djeca, poslovi, gosti, stari roditelji, druženja..a za nas tek par sati sedmično za neko uživanje, možda večera ili film.. stalni umor, neispavanost, planiranje, trka i šta sve ne.. naravno, čovjek zna zbog čega se razapinje..još zaista imamo dobre poslove, slobodne vikende, radno vrijeme do 4/5 popodne.. međutim uvijek ima nešto..sve je to bitno.. ali se zaista pitam čemu ovo sve i ko je ovo smislio..kao roboti smo a ne ljudi. Iako sam sretna i voljena, nemam vremena da to budem.