Ispovesti

Dva sata ujutru na Dorćolu. Prolazim pored lika koji je vidno drogiran i pijan i hvata me jeza iako sam visok momak atletske građe. Na petnaestak koraka od mene ide mu u susret baš lepa devojka. Ja je prijateljski zaustavljam da joj kažem da bi verovatno trebalo da pređe ulicu ili promeni pravac jer je lik ispred nas mnogo čudan. Ona mi se zahvaljuje i prelazi ulicu i tada taj lik kreće da prelazi ulicu za njom; oboje su i dalje udaljeni jedno od drugog nekih desetak metara. Ja joj mahnem da dođe ponovo do mene i ona dolazi. Taj lik kreće da nas prati ubrzanim korakom. Ubrzo smo zajedno ušli u autobus GSP-a koji je išao za garažu; vozač je, srećom, bio parkiran pored kioska. Zahvalila mi se i ja sam joj rekao da se čuva. Iako je bila baš moj tip, nisam joj tražio instagram ili nešto slično, jer smatram da nije bilo ni vreme ni mesto za muvanje (osetio bih se isto kao taj lik). Svakako, nije da mi nije žao što se nismo upoznali. Možda se ponovo nekad sretnemo pod boljim okolnostima. :)