Ispovesti

Pomoć! Imam 18 godina. Sa devojkom sam bio 10 meseci u vezi. Ostavio sam je jer me je veza gušila i smorila, želeo sam neku slobodu koju ni sam ne znam da objasnim. O raskidu sam razmišljao svega 10 minuta. Sada kada se osvrnem posle 1 godinu nedostaje mi i često mislim na nju, oživljavam uspomene i zamišljam neke nove druge. Stvarno osećam da je ljubav mog života, pronašli smo se kompletno, kapirali se baš. Devojka je izgledom bez ijedne mane a i ponašanjem, malo ljubomore kao i svaka druga. Idemo u istu školu. Kada je pogledam nije više to ta devojka, ne smeje se više kao pre, postala je na neki način umišljena-sušta suprotnost onoj devojci u vezi, a i pre veze, čak ni ne želi da mi se javi prva, a kad ja to prvi učnim hladno odgovara sa ćao. Dva, tri puta sam je pitao da popričamo o svemu neobavezno, ne želi. Kaže da ne može sebi dopustiti da mi da drugu šansu. U školi me konstantno gleda. Ne želim a i ne znam kako da odustanem od nje, ali ne znam kako da je vratim. Svestan sam da sam pogrešio...