Daj svoje mišljenje.
Odrasla sam u porodici bez ljubavi. Roditelji mi nikad nisu rekli da me vole, a nisu ni pokazivali. Imala sam krov nad glavom i nisam bila gladna, ali to je bilo sve. Mislila sam da sam nesposobna da osetim ljubav. Nikoga nisam volela stvarno. Dobila sam štene retrivera za rođendan. U početku me je smaralo i smišljala sam kako da ga se otarasim. Posle par meseci, ja sam drugačija osoba. Ljudi koji su odrasli uz ljubav u porodici ne mogu to da razumeju. Ja sam prvi put u svojoj 25. godini osetila da me neko, pa makar to bio i pas, voli. I tek sad sam shvatila da sam normalna, da je sve u redu sa mnom, da sam sposobna da volim. Bežala sam od takvih osećanja, tek sad vidim, tako su me naučili. Mislila sam da sam sociopata ili tako nešto. Učim da volim, malo kasno, ali bolje ikad nego nikad.
