Daj svoje mišljenje.
Ne bih imala ništa protiv da budem "samo" domaćica. Evo i zašto. Odrasla sam u porodici u kojoj se biti domaćica nimalo ne ceni. Reći ćete da sam kontradiktorna sada. Majka nije imala svoj stalni posao, ali je ujedno radila sve što i otac, plus naravno sve što zahteva kuća i oko kuće. Muškarci u našoj kući nisu svesni količine tog posla i obaveza, ali ja kao žensko jesam. Kako je moj sadašnji dečko odrastao u nešto drugačijem okruženju i ume da prepozna i ceni taj rad jedne žene (recimo zahvalan je na svakoj skuvanoj kafi, o mojoj želji da nam spremim ručak tek da ne govorim), vidim i znam da sa njim ne bih imala tu vrstu problema da mi se sutradan prigovori: nije ništa radila. Pritom maštamo o velikoj porodici, znači više dece, više obaveza. I mislim da danas nije problem u tome biti domaćica. Uvek će neko reći neambiciozna je, završila fakultet a sedi kod kuće i slično, nevažno je to. Problem je što malo ljudi, i žena, a tek muškaraca, omalovažava posao domaćice.
