Daj svoje mišljenje.
Ne razumem zašto me svi osuđuju što studiram a ne radim, prvo moj dečko. Pa eto, možda neću da radim? Možda hoću da završim fakultet u roku bez dodatnog stresa. Dobro, nemam najnovije patike, ne mogu na more, ne mogu stalno u izlaske, pa šta? Živim u iznajmljenoj sobi, sa cimerkama, hranim se u menzi, pa šta? Moji se odriču nekih stvari za mene, ali valjda je to posao roditelja? To je bio njihov izbor, ja ih nisam terala. Ja sve polažem u roku, imam dobre ocene, primam stipendiju (koju su mi rekli da koristim kako želim iako sam ponudila da snosim troškove stanovanja od nje) i to mi je okej. Roditeljima sam zahvalna što su mi to omogućili, a posao ću naći kad diplomiram. Neću da konobarišem i zbog toga produžim studije ako ne moram.
