Daj svoje mišljenje.
Ceo život sam za sebe mislila da sam prosečnog izgleda, ništa posebno. Onda sam otišla na tri godine u inostranstvo i tamo su mi svi govorili da sam prelepa, i muškarci i druge žene. I uvek su me zezali da se sređujem previše iako to nije bilo ni izbliza koliko devojke iz mog rodnog grada. Dobila sam samopouzdanje i poverovala u to da sam lepa. Zbog porodice sam se vratila i sad ovde opet imam utisak da sam neprivlačna. Negovana sam, našminkana, namirisana, prosečne sam kilaže, vežbam, vodim računa da se lepo obučem, ali u mojoj je prirodi da to sve bude umereno. Imam i fin posao, svoja kola, stan… Ali kao da nije dovoljno, naše devojke imaju više seksipila od mene, naše devojke su sve stvarno uvek prelepe. Možda je i do mog stava, malo sam povučena. Bojim se da kod nas neću naći nikoga ako se ne podvrgnem nekim operacijama i ako ne promenim stil da budem privlačnija, ali onda to neću više biti ja. Pored toga sad već imam i skoro 30 godina i polako se mirim da tim da ću ostati sama.
