Ispovesti

Znam da je u ljudskoj prirodi da uvek tražimo više i bolje od onoga šta imamo, ali moja situacija je prevršila svaku meru. Nikada nisam zadovoljna, za neke stvari imam razloga, a za neke nemam. Život mi je postao veoma usamljen i prazan. Živim sama, idem na faks, sa faksa na posao, dođem kući onda jedem, pogledam seriju, zaspim i tako u krug. Niti se ja družim sa nekim, sva prijateljstva se raspala i svi se udaljili zbog obaveza, ne vidimo se po par meseci. Na faksu se nisam baš skontala sa nekim da budemo prijatelji, na poslu svi stariji i gledamo da obavimo sve i idemo kući. Ne izlazim jer nemam sa kim, ponekad odem negde sa tom jednom drugaricom, ali ona uskoro ide u inostranstvo. Kada ona ode neću imati nikog. Nisam nikad imala ni dečka, nisam se još ni poljubila, a kamoli šta više. Ako ću ovako da živim ceo svoj život onda mi je iskreno bolje da ni ne živim.