Ispovesti

Kome god sam od porodice pomogao da dođe u inostranstvo i sve sredio, našao poslove, stanove, primio u svoj dom, išao kud treba i kad treba (i žena i ja)..kome god sam uslugu učinio i ispao čovjek, nije vrijedilo. Ne tražim da mi netko liže noge ali malo respekta bi bilo ok. Danas njih par okreću glave od mene i žene, ponašaju se kao da smo im nešto strašno uradili i olajavaju nas. A sve zato što nisam mogao za njih zapeti i raditi, što su bili razmaženi i glumili bi neke baje a nemaju traženo zanimanje ni mogućnosti. Pa ne mogu ja ići iznad nečijih (ne)mogućnosti. Kad smo žena i ja došli prije 10g svakoga tko bi nam pomogao gledali smo skromno i kao Boga. Šta se sa ovim momcima 20+ događa, kakav je to mentalni sklop u glavi, stvarno ne znam.