Daj svoje mišljenje.
Želio bih da podjelim svoje životno iskustvo koje sam doživio još u djetinjstvu. Naime, sa 11 godina sam izgubio tatu, na tragičan način, sad je od toga prošlo već 13 godina. Majka i ja smo ostali živjeli sami. Imali smo tada jako težak period, zaista nije bilo lako, mada sam nastojao da budem pozitivan koliko je god to bilo moguće... Želio bih poručiti svim ljudima koji kad god pomisle da im je teško i da odlutaju u nekim teškim i crnim mislima, znaju da nisu sami i da se uvijek krož život bore najbolje što mogu i koliko mogu. Moja majka je uradila toliko puno stvari za mene i biću joj zahvalan do kraja života. Sada ću uskoro imati 24 godine, završavam fakultet, uporedo radim posao koji volim i polako, ali sigurno stabilno koračam kroz život. Moja poruka za sve koji čitaju je da uvijek kroz život istrajete i da živite "sad" u ovom trenutku, izađite, družite se, pokažite svoje emocije, isplačite se i ono najvažnije volite se, jer na kraju dana to je ono jedino što zaista imamo.
