Ispovesti

Počeli smo da kuckamo iz dosade, gluposti, nezadovoljstva brakovima, ne znam ni sam više čega. Dan po dan. Nedelja po nedelja. Ja sam bio ubeđen da će proći brzo. I da i ako se vidimo neće biti ništa posebno. A onda sam je video. Pa poljubio. Pa držao za ruku. Nekako smo klinkuli. Sviđa mi se njen osmeh, smisao za humor, njeni stavovi. Počeo je dan da se vrti oko njene poruke. Volim da je nasmejem. I sad se pitam šta mi je ovo trebalo. Moj brak je korektan. Ništa posebno, žena me više ne, da izvinete, loži. Ali ok je, imamo solidan odnos. Ali meni ova gadura ubrzava puls. Smejem se sa njom nečemu što verovatno nije smešno, ali eto, smejem se njoj, sa njom. Neću se razvoditi, ne mogu to da uradim ženi koja mi je podredila život. A mogu li da se odreknem ovog što me čini živim?!