Ispovesti

Moji roditelji našeg psa vole ili ne vole bukvalno u zavisnosti od toga kako su tog dana raspoloženi. Kad su srećni i kad je sve okej onda je on beba, duša, vole ga, maze, igraju se s njim i sve divno. Čim dođe dan da su zbog nečega nervozni i besni odmah ga teraju, odmah postaje smetnja i teret i krenu da besne na mene što sam ga uzela i natovarila im “muku na vrat”. Ja stvarno ne razumem, ne znam kako u tim godinama nisu svesni da jadno kuče nije krivo što su oni ustali na levu nogu, ili što su kao po običaju isfrustrirani od posla i sve im smeta. Nažalost još uvek živim sa njima jer ne mogu da plaćam svoj stan, inače bih uzela svog psa i pobegla što dalje od njihovih frustracija…