Daj svoje mišljenje.
Jednog kišnog februarskog jutra budim se sa mamurlukom i jakom glavoboljom.
Koliko mi je prethodna noć bila lepa toliko vidim da će mi dan biti težak. Nisam imala snage da se do posla dovučem prevozom pa sam rešila da pozovem taksi iako nemam lepo mišljenje o njima. Prvo sam imala problem da dobijem taksi jel jel'te živimo u Beogradu a ovde ništa nije lako čak ni dobiti taksi. Na poziv mi dolazi vozilo 443 sa malim zakašnjenjem.. Ulazim u taksi i prva reč koju dobijam na moje veliko iznenađenje je IZVINITE ŠTO KASNIM, malo je gužva u saobraćaju.. bila sam totalno zbunjena. Taksista srednjih godina, vrlo fin i pristojan mi je mogu vam reći ulepšao jutro svojim ponašanjem i sitnim gestovima. Čak mi je u jednom trenutku ponudio krem bananicu za "bolji početak dana" kako ovaj divan čovek kaže. Uz laganu priču vožnji je došao kraj. Želim samo da mu se zahvalim i da kažem da postoji još finih i običnih ljudi koji vam malim gestovima vrate osmeh na lice. Zorane hvala ti.
