Daj svoje mišljenje.
Moram sa vama da podelim svoju životnu priču. Rođena sam u malom gradu na jugu Srbije, peto sam dete, imam još jednog mlađeg brata. Živeli smo na rubu egzistencije, to i nije toliko strašno koliko je strašno što je moj otac notorni alkoholičar a majka žena lakog morala. Išla sam u školu kao najveća bednica, nismo nikada imali normalnu ni obuću ni odeću a često puta nismo imali šta da jedemo, na ekskurzije nikada nisam išla, na matursko veče takođe. Brat se u međuvremenu razboleo, završio je u ludnici. Situacija kod kuće se ni sada nije promenila. Mama je psihički obolela, tata i brat piju. Ostali imaju svoje porodice. Ja živim u drugom gradu, završavam fakultet, zadovoljna sam svojim poslom. Svi se čude sto ne idem češće kući, što ne pričam o ocu i majci, a niko ne zna kakvo sam detinjstvo imala. Pored svega ovoga trudim se da budem pozitivna i da se borim za svoje ciljeve.
