Daj svoje mišljenje.
Odlučio sam da krstimo sina i da slavlje bude u našoj kući. Bilo nas je oko 50 sa mojom i ženinom stranom. Budući da je sada u kući i mala beba naglasio sam da moraju izaći van i pušiti (od njih 50 puši ih sigurno 40 i to pale cigaru za cigaru satima). Ne vidim problem u tome jer imamo dva velika balkona i dvorište. Šira obitelj je jedva ispoštovala našu želju a idući dan sam čuo kako su komentirali šta si mi umišljamo, uvijek se pušilo u kućama, oni su morali van izlaziti itd. Stvarno se zapitam da li ljudski bezobrazluk uopće ima granice?
