Daj svoje mišljenje.
Moja tetka nema decu i dani su joj uvek kvalitetno ispunjeni. Ima dobar posao, platu, usavršava se, ima mnogo prijatelja i nikada nije usamljena. Vikendom putuje što s njima što s mužem, izlazi, kupuje sebi šta hoće, nema problema, briga, uvek sređena i izgleda mlađe od moje mame od koje je starija 7 godina. Ljubav u braku cveta, bukvalno živi idealan život. Moja majka je život podredila deci i kući, nikada nigde nije otputovala, sebi ništa ne kupuje, život joj se svodi na kuću i decu koja su sada odrasla. Brat otišao u inostranstvo, ja idem posle faksa, a ona usamljena, nema nikoga, deca će biti daleko, brak odavno propao i otac nikad nije kod kuće. Ona stalno zabrinuta, nervozna, zapuštena. I onda mi neko kaže "bićeš usamljena i nesrećna bez dece". Želim da budem "nesrećna" kao tetka koja ima divnog muža, društvo, karijeru, putuje i živi kako hoće, a ne "srećna" kao nervozna zapuštena majka koja nema više smisao života jer su deca odrasla.
