Daj svoje mišljenje.
Imali smo generalno lep brak. Mladi i nevini smo ušli, dobili sinčića, nakon par godina je bivši odlučio da bi ipak da “proživi”… Povređena, ostavljena, sa sve detetom, što on reče “fuš roba, polovnjača” prihvatila sam to kao svoju sudbinu. Sin bogate kuće, sve mu se moglo… Moji su bili protiv braka i nikakvu posebnu pomoć nisam dobila, zaista sam prošla pakao… Bez fakulteta, radila razne poslove da bih isfinansirala mene i malog, u međuvremenu završila studije, stala na svoje noge (kad kad imala pomoć od moje i majke bivšeg). Bivši menjao ribe, postao narkoman, ludnica, sin nam je ozbiljniji u 10g od njega sa 30g… Danas sam se na sinovljevom rođendanu videla sa bivšim svekrom i svekrvom i saznala da će svu imovinu i bogatstvo ostaviti malom i meni, kao i da svekar napušta firmu i ide u penziju. Ne znam šta da kažem, toliko emocija u meni i osećam kao da je moj mir srušen, da opet dolaze lude godine i prošlost po mene, a ne mogu odustati od onoga što se ostavlja mom detetu.
