Daj svoje mišljenje.
Mnogo sam usamljena jer se ne družim ni sa kim. Dane provodim u kući, a toliko bih volela da idem negde, da imam društvo, da provodimo vreme zajedno, da se družimo, izlazimo... Nikada nisam imala puno prijatelja, ali otkad sam se preselila u drugi grad prosto to nije moglo da funkcioniše iako sam ja sve inicirala. Udaljili su se neki ljudi od mene i to je to. Ostala sam u kontaktu sa 2 drugarice, jednu znam ceo život, a drugu iz srednje. I njih jako retko viđam jer svaka ima svoje obaveze, svoj život i svoje društvo. Ne mogu ni sa njih dve da održim kontakt posle mog odlaska u drugi grad. Idem na faks, a tu nisam upoznala nikog za druženje, svi su nekako hladni, nezainteresovani, a ja sam prestala bilo šta da pokrećem jer vidim da nema smisla. Samo želim da imam nekoga sa kim mogu da provodim vreme, a ne da mladost provedem u četiri zida dok svi ostali žive normalno. Rastužim se kad čujem priče te dve drugarice i o njihovom društvu, a ja kao da više ne mogu da se uklopim sa njima.
