Daj svoje mišljenje.
Imam 20 godina. Od svoje desete godine sam praktično "majka" svom bratu i sestru (blizanci). Majka i otac stalno zauzeti, a ja kao već "dovoljno velika", pa me učili da im menjam pelene, podgrevam mleko do određene temperature, nosim ih dok ne podrignu, kupam ih. Posle odvođenje i dovođenje iz vrtića. Oblačenje, presvlačenje, hranjenje. Pa pored održavaj higijenu u kući, jer "kako će deca u prljavom". Roditelje viđamo samo uveče pre spavanja, na sat vremena. Ceo dan sam ja pre i posle škole provodila sa njima. Ma koliko da ih volim, mislim da je konačno vreme da počnem i živim svoj život. Našla sam posao u inostranstvu i selim se. Roditelji, brat i sestra... neka se snalaze. Imam i ja pravo na život.
