Mama je preminula na porođaju a tata nekoliko meseci kasnije kao vojno lice na ratištu. Podigli su me baba i deda s mamine strane, tatini su takođe stradali tokom rata. Sve što me je mučilo zbunjivalo i tištilo a baba i deda nisu mogli da nadomeste utapao sam u učenju i treniranju. Danas sa 32 godine imam crne pojaseve u dve veštine kojima se još uvek bavim i prilično lepu poziciju u jakoj firmi novi auto i stan od 130 kvadrata plus dedino i babin stan koji su mi ostavili. Imam i dugu vezu i krug pravih prijatelja ali i ogromnu prazninu u sebi koja je sve veća svakim danom i guta sve u sebe sve što je stari kov babe i dede uspeo da stvori od mene. Mislim da šta god postigao nikada neću biti istinski srećan.
Ostavi svoj komentar
#357
Kada mi je jako dosadno, odem na forum filoloskog fakulteta i okacim post pun pravopisnih gresaka! Uvek mi pomogne!
odobravam 11965 • osudujem 292 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Želim da živim sama i trudim se da to osiguram sebi što pre. Roditeljima nije jasno zašto to želim kad od njih imam sve gotovo, skuvano, oprano, ispeglano. Tačno, ali nemam svoju slobodu, svoj mir. Ra...
odobravam 404 • osuđujem 13 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Prije osam godina sam tragično izgubila najbolju prijateljicu. Bile smo nerazdvojne od malih nogu i trebale smo jedna drugoj biti kume. Nedavno sam se udala i u ranu zoru, nakon svadbenog slavlja, sam...
odobravam 1329 • osuđujem 55 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kad sam rekao da će moja žena ovaj put da se porodi u privatnoj bolnici jedino sestra mi je rekla - Bravo, tako i treba. Svi ostali misle da je to bacanje para i kako je razmažena, pa čak i njeni rodi...
odobravam 3216 • osuđujem 29 • komentari 0
Detaljnije
