Daj svoje mišljenje.
Mislim da bi neki poremećaj trebali da izučavaju na meni ili makar nazovu po meni. Bili smo 7 godina zajedno, ostavila sam ga iz desetine opravdanih razloga i veoma brzo počela sa drugim momkom. On je bio sam 2 godine i za to vreme meni je bilo super. Međutim kad sam čula da je započeo vezu u meni se budi nešto, preispitujem sebe, svoju vezu, svoje postupke.. Stupimo u kontakt, on priča o njoj ja umirem.. Shvatam kako je njemu bilo, šta je mislio, šta je osećao, kako boli... Ja patim, teško mi je, ne mogu da prihvatim da ima nekoga. Skoro godinu nakon zove me, shvatio je da nije kao sa mnom i želi nas nazad. E sad obrt - meni je opet lepo, znam da mogu da ga imam, da nema nikoga i on mi više nije na pameti. Svesna sam da je ovo odvratno, verovatno neki poremećaj, ali tako je kako sam opisala. Sve može, ali on da ima nekog i da bude srećan meni stvara nelagodu.
