Ne kontam kako mi psihoterapeut nije konstatovao depresiju. Jer, nemoguće je da je ovo što osjećam neko normalno osjećanje, ili samo anksiozonost. Nemoguće da ovolika bezrazložna tuga nije nešto ozbiljnije. Osjećam se ko da mi je umro neko najrođeniji, život mi je besmislen, ne radujem se budućnosti, osjećam patnju. U po ničega želim gorko zaplakati, na primjer, dok jedem ili čitam knjigu. Kad se probudim želim plakati jer je novi dan. Nije normalno da ovo nije ozbiljnije stanje. Možda samo nisam to pričala terapeutu, jer se moja priča uvijek vrtjela oko faksa, mastera, posla... Nikad nisam pričala o ovim osjećanjima. Fizički mi je postalo muka od svega.
Ostavi svoj komentar
#274
Kad nadjem dlaku u jelu nastavim da jedem bez problema
odobravam 1175 • osudujem 372 • komentari 37
Detaljnije
Ispovest dana
Drugu koji ima četvoro dece, u vreme kovida kad je ostao bez posla, par puta sam pomogla kad je bio u problemu sa novcem, i zaboravila na to. Bile su za mene male sume novca, nekoliko hiljada dinara z...
odobravam 472 • osuđujem 5 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Da, žena radi sve po kući i ja ništa ne diram, ali na poslu radi fiksno radno vreme, sa nižom platom sa kojom može da plati samo račune i hranu. Ali radi i bez stresa, a ja radim 12-16h dnevno, pojede...
odobravam 148 • osuđujem 1707 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kolegica iz ureda jučer obranila diplomski rad i s obrane se vratila nazad na posao. Inače jako draga djevojka, ali povučena i sramežljiva. Donijela je tortu i piće, mi smo joj kupili cvijeće i, narav...
odobravam 2648 • osuđujem 48 • komentari 0
Detaljnije
