Daj svoje mišljenje.
Devojka me je ostavila sa otprilike sledećim rečima: "Ako ti u 33-oj ne možeš da priuštiš sebi stan i odvojiš se od roditelja (makar kirijom), kao ni auto, kako ćeš sutradan deci priuštiti sve? Kako ćeš svojima pomagati za lekove? Nije normalno da ti tvoji finansiraju naša letovanja, neće biti s nama zauvek. Zbogom". Pa Ana, nemaju svi pare niti nasleđen stan i nisu svi jedinci da imaju gde da započnu samostalan život, već neki moraju s roditeljima i odraslim bratom i sestrom u 52 kvadrata. Potom, ko je lud da vozi auto u BG bez preke potrebe? Sa Voždovca se bar stiže svuda gradskim prevozom komotno. Da gubim živce u traženju parkinga po pola sata svaki dan? Šanse nema. Nisu ga džabe moji izbegavali. Za kraj, nemamo svi 1000+ evra plate da finansiramo sami sve svoje hirove. Neko radi s faksom za 650e (i za to ima sreće) bez nade da će se to uskoro promeniti. Tako da, drage devojke, doza stvarnosti pri ovakvim razmatranjima nije na odmet, a ne odmah raskid, čim malo zagusti.
