Ispovesti

Ne znam da li se prva ljubav ikada zaboravi. Ne pričam o onim nesrećnim prvim ljubavima, već o onim posve srećnim i pravim. Kad kao klinci uđete u vezu nezreli, bez iskustva a to vam bude najlepše iskustvo ikada. Zavolite se, budete najbolji prijatelji, srodne duše. To nije isto kao ulazak u vezu kasnije sa godinama iskustva, preračuna, razmišljanja. Nikada to nisam ponovo doživela. Ne volim svog prvog momka više, ali kad god pomislim na njega, obuzme me neki osećaj radosti. Radosti što mi je život pružio njega tada, što nisam bila jedna od onih osakaćenih mladih devojaka. Volela bih da ga sretnem sad posle 7 godina, da se ispričamo i izgrlimo, da vidimo gde smo i šta smo, kako smo pa da onda opet svako ode svojim putem. Kada smo raskidali meni je to bilo previše bolno da bih se sela na kafu sa njim, od tada smo na ćao-ćao i vidimo se jednom u 2 god. Nikad nismo razgovarali nakon toga. Videla sam ga prošle godine u izlasku slučajno, i njegov osmeh tada bio mi je dovoljan sve razumem.