Godinama smo suprug i ja pokušavali da uštedimo neki dinar i kupimo stan. Kako se sve ovo desilo i kako su cene skočile, jedva smo uspeli da kupimo jedan mali stan, relativno dobar, ali imamo dnevnu sobu, kuhinju bez trpezarije i malu sobu za dete. Svi kojima smo se pohvalili su u fazonu: "Pa zar vam to nije malooo?" i gledaju nas sa nekim sažaljenjem. Ja ne znam šta je tim ljudima u glavi. Pri tome većina od njih nije sama sebi kupila ni dva kvadrata, nego ako nešto i imaju, dobili su od svojih roditelja.
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1168 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Najviše volim petak posle posla.
odobravam 221 • osuđujem 8 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Nikada mi neće biti jasne žene koje nakon porodiljskog odsustva pljuju po firmi koja ih nije vratila na radno mesto.
Pa šta je ta firma trebala da radi godinu i više bez vas? Našli su nekog da popuni...
odobravam 50 • osuđujem 1261 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Supruga je u mjesec dana izgubila posao, majku i imala je spontani u ranoj fazi. Bratova djevojka je na to sve izjavila da je ona kriva za bebu jer je dopustila "sekiraciju". Izbacio sam je van iz sta...
odobravam 3522 • osuđujem 29 • komentari 0
Detaljnije
