Daj svoje mišljenje.
Čim treba da idem negde van kuće, počnu da mi krče creva i dobijem proliv. Lečio sam anksioznost 5 godina pre toga, uzimao terapiju, išao svuda na silu, verovao da će biti bolje, ali očigledno zapadam u sve gore probleme. Svako jutro muka živa. Onda na poslu isto, bojim se da bilo šta popijem ili pojedem, jer u roku od par minuta idem u toalet. Nisam više sposoban ni da idem na posao. Sve vreme u wc-u, ili me boli stomak, ili krči prilično glasno, ili trpim gasove ili osećaj hitnosti koji me prati tokom dana, ili imam dijareju više puta zaredom. A leka za nervozan stomak nema. Kaže doktor da moram da prihvatim tu činjenicu. Prihvatio bih ja to da mogu da ostanem kući, na sigurnom u četiri zida, ali kako živeti, raditi i kretati se po gradu i završavati obaveze sa ovakvim simptomima?! Ljudi sa stomačnim virusom odmah idu na bolovanje, a mi sa nervoznim crevima moramo tako ceo život da radimo i živimo. Gde su prava za nas kao pacijente?!
