Ispovesti

Imam dosta malu potrebu za socijalnim interakcijama, privatna sam osoba i jako volim svoj mir. Najdraže mi je vrijeme provoditi s mužem ili eventualno nekim od bližih članova obitelji. Kad se nađem u društvu stvarno odlično funkcioniram, osjetim da je ljudima ugodno sa mnom i da podižem atmosferu. Međutim, sve te interakcije mene iscrpljuju i treba mi tjedan dana da dođem k sebi. Meni je skroz dobro ovako, muž me prihvaća i voli takvu kakva jesam. U svemu mi je podrška i brani moje izbore. Ali, problem su drugi ljudi iz obitelji s muževe strane koji žive u našoj blizini. Njima to nije normalno i vidim da me osuđuju jer meni nije do ispijanja kava i svakodnevnih usputnih razgovora. Ja se njima svaki put srdačno javim i nekad pročaskam s njima, ali mi se konstantno nabija osjećaj krivnje i govori se meni i mužu da nismo u pravu i da to nije dovoljno. Šta da radim, da guram svoje i živim kako meni paše ili da ugodim drugima kako bi me gledali kao dobru nevjestu? Upomoć od introvertice!