Daj svoje mišljenje.
Najvažniju lekciju života sam naučila od svoje mlađe sestre. Ona je bila razmažena i pažena. Retko pamtim da joj je bilo potaman,uvek nešto bi uvek trebalo drugačije. Retko kad zadovoljna. Uvek je znala mami i tati naći nešto da se požali. Ja sam uvek bila devojka za primer. Što mama okom, ja skokom. I evo me sad, psihički i fizički umorna od svega. U vezama uvek davala maksimum a dobijala minumum. Kao i sa roditeljima. Ljudi naviknu da si dobar, da te uzimaju zdravo za gotovo. Eno sestra, udala se, muž trči oko nje, mama joj pazi bebu a ona odmara i uživa. Svi gledaju da joj ugode. Naučila sam od nje da volim sebe i stavim sebe na prvo mesto. Bilo mi je neprijatno u početku, kao da osećam krivicu ali sada tek sa 30 godina sam prodisala punim plućima. Ovo pišem za sve koji su slično prošli ili prolaze. Volite sebe, sebi ste najvažniji.
