Daj svoje mišljenje.
Rešila da u 30. godini krenem na psihoterapiju. Zato što obične stvari ne bi trebalo da budu ovoliko teške. Običan čovek ne bi trebalo da se oseća ovako loše. Prva, po preporuci, ponaša se kao da smo sele na kafu. Ništa konkretno ne kaže. Ne ume da posavetuje van opštih mesta koja biste pročitali u instagram motivacionim citatima. Ja pitam, ona opštemestaši. Drugu našla na internetu. Ima važne sertifikate. Nevaspitana. Loži se na Frojda. Kaže kroz smeh da ukoliko joj se neko od pacijenata ubije, nije njen problem. Jeziva izjava. Idemo dalje. Treća, opet po preporuci. E ona je pričala sa mnom sat vremena. Njen prvi pregled je koštao 14.000 dinara što je nenormalno. Čak su me prikačili za neke elektrode na čičak povezane sa njihovim čitačem na mobilnom da "meri nivo anksioznosti". Presmešne pseudonauke. Ne znam ko će biti četvrti, muka mi je. Ali mi je u međuvremenu rečeno da je nalaženje kvalitetnog psihoterapeuta teže od nalaženja kvalitetnog bračnog druga. Bože pomozi.
