Daj svoje mišljenje.
Jako sam se posvađala sa mužem i ne govorimo danima i što je najgore zbog nepostojeće situacije. Prošle godine u januaru, ja njegova verenica, nisam bila pozvana na prvi rođendan koji je njegov brat pravio svom sinu. Da ne dužim priču, možda je i nema, već me jednostavno ne vole i ne prijam im, a ni oni meni, dakle dever i jetrva me ni jednom nisu pomenuli, a pravilo se za 200 ljudi, sala, muzika, sve, moj sada muž bio domaćin. Nema veze idemo dalje. Ali sad ja razmišljam, mi smo se venčali ove godine, ako dobijemo dete u budućnosti, neka mu je brat milion puta ti ljudi kod mene i mog deteta neće biti pozvani, to znam sigurno. Mogu da dođu na kafu kod mog muža, ja neću biti tu, ali kakva god proslava da bude za prvi rođendan tvrdim i znam da po cenu bilo čega neće biti pozvani. Tvrdim životom. I sve sam tako rekla mužu i posvađasmo se, a ja niti trudna niti planiramo još koji mesec... Glupost, znam...
