Ove školske godine sam dobila prvi razred i po prvi put se razočarala u svoju profesiju. Od 22 djece samo 9 nema problem. Ostalo; autizam, ekranizovano dijete, razni poremećaji govora. 11 djece treba pomoć logopeda. Trome prijeti dijabetes jer imaju preko 40 kg.. Škola, pedagog, psiholog su nemoćni... a samo jedan roditelj je zainteresovan za saradnju. Većina njih školu smatra kao obdanište, čak ni hranu ne spremaju djeci.Djeca bi sve na dugme, umore se poslije par minuta šetnje ili bojenja crteža. Propadamo kao društvo i niko ne reaguje. Otvaram oči ali niko neće da gleda.
Ostavi svoj komentar
#202
Muški sam frizer i uvek pitam ' je l kao prosli put?', a u stvari nemam pojma kako je bilo nego samo šišam kako mi dune.
odobravam 10878 • osudujem 1599 • komentari 29
Detaljnije
Ispovest dana
Suprugova mama - zaposlena, živimo udaljeno 140 km i žena nikada nije umorna, priskoči nam u pomoć oko dece kad god ima slobodne dane, tada kada dođe i igra se sa starijim detetom, uvek blaga i puna r...
odobravam 510 • osuđujem 27 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Sjedam prvi puta dečku s kojim sam izlazila u auto, on se okrene meni i kaže "pazi kako sjedaš, nije ti ovo Clio", aludirajući na to da ja vozim Clio, a on BMW. Nasmijala sam se jer sam mislila da je ...
odobravam 2878 • osuđujem 44 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zag...
odobravam 3195 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije