Daj svoje mišljenje.
Izgubio sam majku prije 2,5g. zbog korone.
Pamtim onaj dan kad su je nakon nalaza zvali da ode ležati u bolnicu. Kad je išla zagrlili smo se i tad mi je rekla “oprosti mi ako se ne vratim” na te riječi sam poludio i rekao da ne priča gluposti, da je dobro i opet ćemo se vidjeti ali je ponovila isto, nisam znao da će to biti naš zadnji zagrljaj. Nakon 3 tjedna je preminula. Teško sam to podnio, mrzio sebe što nisam bio bolji sin i što sam se onako ponio zadnji put kad sam ju vidio. Propio sam se i pokušavao sve zaboraviti alkoholom ali nedavno se nešto desilo. Dođem kući sa posla i zadrijemam na kauču, odjednom me budi zvuk vrata i ugledam majku kako ulazi i sjeda na fotelju, u tom trenutku shvatim da sanjam i krenem da ju grlim i ljubim a ona mi kroz smijeh govori šta ti je odjednom sine. Nije dugo trajalo ali stigao sam joj reći koliko ju volim i na neki način oprostiti se od nje. Kad sam se probudio osjećao sam se lakše i zahvalan sam na toj prilici makar i u snu.
