Moja veoma bliska drugarica sa kojom se družim od kad smo imale 5 godina se udaljila od mene. Znamo se čitav život jer smo komšinice bile, jedna kuća do druge i kao deca smo počele da se družimo i tako nastavile. Normalno je da se udaljila jer se udala, dobila dete i nisam ljuta zbog toga i mislim da je to i normalno. Vidimo se kad stignemo i to je to. Znam da je tako moralo biti, dođu obaveze, dečko, pa posle brak, deca i ljudi odu svojim putem. Svesna sam toga, ali mi s vremena na vreme nedostaje i baš mi fali njeno prisustvo. Znam da je to život i da tako stvari prosto idu svojim tokom, ali fale mi naša druženja, imamo dosta zajedničkih uspomena... Uvek ću je voleti i pomoći joj znam da ona tako misli i za mene i faliće mi njeno toplo srce u ovom današnjem vremenu.
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1167 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Ja ne znam jesam li ja lud ili šta, al supruga i ja od dana kada smo se uselili skupa nismo nikad spominjali moj ili tvoj novac nego uvijek je to naš novac. I nikad se nismo svađali oko toga niti se d...
odobravam 307 • osuđujem 13 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Izašla sam na dejt sa dečkom, u restoranu smo pričamo 2 sata, super nam je, smejemo se, stvarno vreme leti. U jednom trenutku on počne da citira nešto i smeje se, ja kažem izvini ne znam odakle je to....
odobravam 1841 • osuđujem 113 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvr...
odobravam 3109 • osuđujem 97 • komentari 0
Detaljnije
