Jako mi je teško. Imam epilepsiju, i pijem propisanu terapiju za to, međutim nekad se desi (kao sinoć) da padnem, raskrvarim usnu, i pritom doživim napad, i na to sve umazem par stvari po stanu krvlju. Najžalije mi je što moram da krijem svoju bolest, jer niko za nju ne zna osim roditelja i par prijatelja, čak ni sestra/braća, niti bliski rođaci.
Ponekad poželim da se ubijem, ali je vera u Boga jedino što me održava u životu. Nadam se da će nešto krenuti na bolje. Krenuću na psihoterapiju pa šta mi Bog da, držite fige 🙌
Ostavi svoj komentar
#357
Kada mi je jako dosadno, odem na forum filoloskog fakulteta i okacim post pun pravopisnih gresaka! Uvek mi pomogne!
odobravam 11965 • osudujem 292 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
U vezi sam 3 godine a još se čujem i viđam sa bivšom. Nit bivša zna za novu djevojku, nit nova za bivšu. U dva su različita grada pa mi je lakše sakrivati. Ne znam šta mi je, ali bivša je tako vatrena...
odobravam 20 • osuđujem 268 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Moj suprug ima sina iz prvog braka. Prva žena mu je preminula, i on je ostao sam sa detetom. Kada smo se upoznali, bio je udovac tri godine, patio je puno, a ni detetu nije bilo lako. Nakon nekoliko m...
odobravam 1532 • osuđujem 78 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Supruga je u mjesec dana izgubila posao, majku i imala je spontani u ranoj fazi. Bratova djevojka je na to sve izjavila da je ona kriva za bebu jer je dopustila "sekiraciju". Izbacio sam je van iz sta...
odobravam 3664 • osuđujem 30 • komentari 0
Detaljnije
