Ispovesti

Prosto ne mogu da razumem ljude. Svako od nas ima tih 24h i oni su samo vaši. Znači, sam raspoređuješ kako ćeš ih iskoristiti. Trenutno radim u državnoj firmi, mlada sam, imam godinu dana radnog staža i želim da učim, napredujem, steknem kontakte i pokušam da stvorim nešto svoje, ali sama ta činjenica da niko ne želi da te posavetuje, da te mrko gledaju kad uradiš nešto dobro, prosto ne mogu i ne želim da razumem. Za razliku od pojedinih kolega koji dane provode ispijajući kafe, ja to radno vreme iskoristim da radim, pročitam nešto, dodatno se edukujem. (da ne shvatite pogrešno, nisam od onih koji dođu u kancelariju i ne razgovaraju, baš naprotiv). Druželjubiva sam, voljna da svakome izađem u susret i pomognem. Još malo da steknem znanja, iskustva i eto mene što dalje iz ove države! Valjda je ljudima lakše da sede i da čekaju da im nešto padne sa neba, a u međuvremenu komentarišu i gledaju tuđ život, a ne svoj.