Daj svoje mišljenje.
Moj otac je pravi onaj “balkanski” otac, verovatno znate na šta mislim. Uglavnom je većinu vremena nervozan i nadr*an, ne sme ništa da mu se kaže (ako je to nešto što se ne slaže sa njegovim mišljenjem ili ne daj bože neka čak i najblaža kritika ili sugestija, predlog, šta god). To će odmah da krene da urla, psuje, vređa, omalovažava kao da smo mu ne znam šta rekli. On ne zna da priča normalno čak ni kada samo razgovara, uvek je preglasan, dere se tako da ga svi okolo čuju i priča pravim onim uličarskim jezikom gde su bar neke psovke i ružan vokabular neizostavni. Mene ozbiljno nekad živi blam pojede u javnosti jer bukvalno svi gledaju u nas. Ne znam zašto je takav, okej nije se baš rodio u Beogradu ali je bar odrastao ovde, mama je isto normalna, umerena žena i takodje je ovo ponašanje užasava. Stvarno će mi neostvarena želja ostati da imam onako normalnu, staloženu porodicu, znate ono gde svi lepo i kulturno razgovaraju, sednu, dogovaraju se bez urlanja, cike, vređanja…
