Daj svoje mišljenje.
Bivšu sam ostavio pre 6 meseci, mnogo smo se svađali, veza je bila toksična, ona teška osoba, mnogo toga mi je zamerala, pravila drame, ljubomorisala ako nešto posumnja (nisam je varao nit išta), nikad mi nije verovala u potpunosti i zbog toga nepoverenja me i izgubila. Pravdao sam se godinama, raskidali smo i mirili se ko zna koliko puta, toliko izgubljenih živaca, i stresa sam imao u toj vezi, al voleo sam je iskreno kao i ona mene. Pored svih tih njenih mana, kvalitetna je osoba, iskrena, puna razumevanja, podrške, nikad nisam imao nešto kao sa njom i bila mi je posebna, al nažalost pukao sam i morao sam je ostaviti. Nismo se čuli od raskida, i čudno mi je da mi nije pisala kao uvek posle svađe i raskida. Odlučio sam da krenem dalje, iako mi je ona stalno u glavi, zapratio neke nove cure, al problem je što me nijedna neće, i ne znam šta je problem. Jel do mene il do njih? Ne pišem svakoj, al toliko mi je potrebna nežnost i ljubav. U 30 tim sam i plašim se da ću ostati sam. Pomagajte!
