Daj svoje mišljenje.
Taksista sam i pre neku noć, oko pola jedan, vidim ženu koja drži devojčicu u rukama i maše mi da stanem. Odmah sam se parkirao blizu njih i izašao da joj pomognem da uđe. Međutim, ona mi je pre ulaska stidljivo rekla: "Njen otac nije hteo da je vozi, jer kaže da mu se ne ustaje iz kreveta i da ga ne budim. Nemam nikoga drugog da pomogne, a ne znam šta joj je. Hitna neće da dođe po nju. Imam samo 500 dinara u novčaniku. Ako možete, odbacite me za taj novac dokle možete, pa ću posle peške sa njom do hitne pomoći." Rekao sam joj da uđe, odvezao je do hitne i rekao da ću ih sačekati da izađu i vratiti ih kući - besplatno. U toku vožnje sam saznao da je razvedena i da njenog bivšeg boli uvo za ćerku. Nije puno to što sam učinio, ali barem malo sam im pomogao.
