Daj svoje mišljenje.
Moja majka je nama, njenom decom, dok smo bili mali, pričala sve što je muči, bez cenzure. A, pošto je bila hronično u ulozi žrtve, toga je bilo mnogo. Ogovarala je i komšinice, kako su promiskuitetne, ogovarala svekrvu, zaovu i sve koji su, po njenom sudu bili prema njoj nepravedni. Za oca nam je stalno govorila kako nas zanemaruje (što nije bilo daleko od istine), 'otac - kolac' i slične priče. U sve konflikte sa mužem nas je aktivno uključivala, na njenoj strani. Brinula je o nama, i prezaštićivala nas, ali to svakodnevno 'trovanje' pričama potpuno neprikladnim za decu, dugo je bilo u senci predstave o 'dobroj majci žrtvi muža i okoline' koju nam je plasirala i u koju smo bezrezervno verovali. Ja sam, kao najaktivniji i najempatičniji, bio delegiran da budem majčin zaštitnik. Danas kad sam i sam roditelj, počinjem da osvešćujem ovu drugu stranu svoje majke, i osećam kako me sve više obuzima ljutnja - kako je mogla tako?
