Daj svoje mišljenje.
Veoma me nervira to što se diskriminišu ljudi sa mentalnim problemima. Obrazovana sam, poprilično elokventna i vrlo empatična osoba. Tu sam za druge ljude. Ako ne mogu da pomognem, neću ni da odmognem, međutim izgleda da sve to pada u vodu kada ljudi čuju da bolujem od neizlečive mentalne bolesti. Sećam se kad je mama mog bivšeg dečka njemu rekla da me ostavi jer sam bolesna i jer će naša buduća deca sigurno od mene naslediti moju bolest. Decu svakako ne planiram da rađam, ne zbog bolesti već prosto ne volim decu i pre svega nisam spremna na takav vid obaveze na dugi niz godina. Ono što ja imam da pitam je da li ja ne zaslužujem da imam ljubav u svom životu? Da li ja ne zaslužujem dečka/muža zbog moje mentalne bolesti? Da li treba da ostanem ceo život sama zbog toga? Pritom pijem redovno propisanu terapiju, redovno idem na preglede psihijatra i ne vidim nikakav problem zašto neko ne bi bio sa mnom. Bolujem od bipolarnog i graničnog poremećaja ličnosti koje držim pod kontrolom.
