Daj svoje mišljenje.
Bol koju mi izazima to što svakog jutra na telefonu ugledam tuđe poruke za "Dobro jutro" i pitanja "Kako si, treba li ti nešto, da li si tužna ili ljuta ili srećna" i uveče "Laku noć, lepo spavaj, ljubim te", a ne dobijem je od čoveka koga volim (i on tvrdi da voli mene samo ne voli da piše i zove🤔🤔🤔🤔). Ta bol. Ta frustracija. Taj očaj, ljutnja i na kraju bes. I tako 11 meseci.. Ne mogu više. Željna sam ljubavi i pažnje, a ne sexa kao on. Njemu je dokaz ljubavi to što uživa u sexu sa mnom. Željna sam da me zagrli. Da je prisutan u mom životu.. Željna sam svega sa njim.. Željna sam da mogu da ga ljubim bez besa koji osećam. Da mogu da spavam sa njim a da ne mislim u sebi "Ja spavam sa ovim čovekom, a on se ne brine o meni, mojim emocijama ne brine da li me nešto boli". I kada mu pomenem da mi treba pažnja i da ću ga ostaviti ako nastavi ovako on odgovori "Ja to ne pokazujem onako kako ti to zamišljaš". Ne brate, nećeš me ubediti da čovek koji voli ženu nema potreba da je čuje i piše sa njom!!!!!!!
