Daj svoje mišljenje.
Deset godina sam radio u inostranstvu sa ženom i slao novac mojima. Za račune, hranu, lekove.. U nekom trenutku je majka počela da traži i za kuću, sve pod izgovorom da ćemo se vratiti pa da je srede za nas. Pa je onda ta potražnja vremenom rasla i rasla do te mere da se ja osećam kao roditelj mojim roditeljima. Sve što planiraju ja moram da pokrijem, ako to ne uradim majka bi mi uvek nabijala krivicu. Pa su tako kupili auto, išli na letovanje, mojoj sestri platili letovanje takođe. Da ne pričam koliko sam se samo svađao sa ženom oko toga. Posle deset godina konačno dobili papire i rešili da idemo kući. Znate gde smo spavali? U hotelu ! Jer nema soba jedna u toj kući za nas gde možemo da prespavamo i moji ne vide gde je probelm! U životu me neko tako nije ponizio! Evro jedan neće videti više od mene!
