Daj svoje mišljenje.
Bivši momci, kolege i još neki ljudi iz mog okruženja me nazivaju jadnicom jer od momaka ne očekujem skupe poklone i ne pridaje im značaj već mi više znače sitnice i nematerijalne stvari kao što su neki razgovori i zagrljaji u pravom trenutku. Jedan moj bivši momak kaže je to zbog toga "što ne znam za bolje", a drugi "da ne cenim sebe". Vidite, ja sam sama sebi kupila par skupih parfema koji mi još uvek traju, markiranu garderobu ne volim, sama kupujem novi telefon kad je vreme da se zameni, na putovanja idem 2x godišnje. I šta sad, treba da očekujem da mi sve ovo momak plaća da bih bila "normalna"? Ja npr. volim da čitam knjige i imam spisak na kom je uvek bar 100 knjiga. Jedan bivši momak našao je taj spisak i kupio mi 5,6 tih knjiga i ja sam bila presrećna. On je svima pričao kako ja imam ozbiljan mentalni poremećaj jer nije normalno tako reagovati na knjige. Znači nije normalno obradovati se knjigama kao poklonu, ali zato najnovijem iPhonu jeste?
