Daj svoje mišljenje.
Kao klinka sa 17 sam počela da izlazim i koristim ponekad ekstazi a često spid. Nekoliko puta kokain i LSD. Heroin nikada, uvek sam ga se plašila. Travu takođe nisam volela i nisam je često koristila. Sa 20 sam se smirila i prestala. Nakon toga sam još nekoliko puta malo nešto uzela al sam pila umereno kada izađem ili kada dođe društvo. Sada imam 38 godina i troje dece. Drogu nisam ni videla ni pipnula godinama. Ne družim se sa ljudima koji je koriste, ne volim da sam u društvu takvih osoba. Pamćenje mi je loše. Ne znam da li zbog droge, da li zbog trauma koje sam doživljavala sa bivšim mužem godinama, ali imam dosta rupa u sećanju kada se radi o lepim stvarima. A možda je i zbog umora kada su deca bila bebe, bilo je zaista teško, takve bebe mi zapale. Ali nekako mislim da je mladost kriva i jako mi je žao jer se osećam pokradeno. Dragocene uspomene ne pamtim. Znam da ćete osuditi ovo, ali htela sam samo da poručim mladima da budu pametniji od mene. Pazite se klinci. Nije vredno uspomena.
