Daj svoje mišljenje.
Od prvog dana kad sam je video, zaljubio sam se, dugo joj to nisam priznao, sve do jedne situacije kada sam mogao da je izgubim. Tada sam joj prvi put rekao da je volim. Od tog dana pa naredne tri godine sam je voleo, da, baš sam je jako ludo voleo. Zamislite kada nađete nekoga zbog koga vam je nebitno gde živite, kako živite, bitna vam je samo misao da je volite. Vremenom sam se tako jako vezao za nju, postala mi je sve, želeo sam je za sebe zauvek, kupio prsten i zaprosio je. Toliko sam se trudio i borio da sve spakujem i uredim za nas, da imamo sve i budemo srećni. Želeo sam da je oženim, plakao bih tog dana, plakao od sreće jer sam ostvario svoju najveću želju. Onda sam se probudio jednog dana i shvatio da je sve to uništila, ubila sve naše planove i snove, izgleda da njena ljubav nije bila jaka kao moja. Sada se borim sa tugom, sa bolom u grudima, osećajem praznine. Ostaju samo slike koje će vremenom izbledeti i misao šta da je bilo drugačije a znam da bi sve bilo onako kako smo maštali 💔
